KAKO U TELU „BOLI“ EMOCIJA?

Ljudi veoma dobro znaju kako se osećaju, samo ne žele da budu SVESNI svojih emocija. 

Imaju osećaj da će ih emocije savladati ili poremetiti u funkcionisanju. Biraju da sakriju od sebe, potiskujući ih iz svesnosti.

Kuda „idu“ emocije?

Emocije „idu“ u neki deo tela ili organ.

Odlažu se, pakuju, sakrivaju.

Kako to?

Svaka emocija povlači niz reakcija: neuronskih veza, hormona, fizioloških promena, reakcije mišića i krvnih sudova.

Tamo gde nas „emocija zaboli“ zaboli nas i telo.

Nekada je ta bol potmula, hronična, nekad iznenadna, akutna.

Kako nemaju svi organi receptore za bol, tako se različiti signal iz tih organa vraća u centralni nervni sistem na obradu.

Nikada ne možemo da „izbrišemo“ emociju, ali možemo da je zamaglimo, zasenčimo, da joj sprečimo put ka svesnosti.

Možemo da sprečimo tok misli ka njoj, ali ne možemo da sprečimo nesvesne misaone procese o njoj, kao potrebu da se „završi“ geštalt, događaj na drugačiji način, manje bolan.

Može nam ta bol dolaziti noću i ispoljavati se kroz snove.

Može nam dolaziti kao neočekivani gost „baš kad nam ne treba“, pred neki važan događaj.

Mogu nam se pojavljivati ljudi koji će je „uspešno“ aktivirati.

Može nas stalno savladavati „na sitno“, umorom, neraspoloženjem...

A mi osećamo da „nam nije ništa“.

Energetski, emocija ostavlja otisak u energiji neke čakre.

Na tom mestu, energija ne protiče fluentno, kako bi trebalo.

Zajedno sa ostalim fizičkim materijama: vodom u telu, kiseonikom, cirkulacijom, limfom...

I na tom mestu se javlja promena u ćelijama, tkivu, organu koja se jasnije ispoljava kao simptom ili bolest.

Gledanje u svoj bol izbegavamo, jer smo u tome usamljeni.

Jer postoji emocionalna potreba za negom od strane drugog ljudskog bića, toplinom, empatijom, da nam „neko vida rane“.

Potrebno nam je da dobijemo ljubav na mesto gde nas je neko „ujeo za srce“...

Umemo veoma lepo metaforički da izrazimo bol i patnju.

Samo- ne znamo šta dalje i kako sa tim?

Energetskim tretmanom se pokreće tok energije u to mesto.

Psihoterapijom se osvešćuju emocije i misli koje su „zadužene“ za pojavu te blokade.

Neko ili nešto od spolja je uticalo na tu promenu, ali je promena u nama. Otisak je u nama, nije spolja.

Samo mi možemo nešto sa tim uraditi.

Tu sam da sa tobom zajedno gledamo u taj bol.

Psihoterapija je mesto gde se usamljenost menja prisustvom terapeuta.

Energetskim tretmanima se vraća prirodan tok energije.